Principi Aleksander tehnike

UPOTREBA I FUNKCIJA

Ne postavlja se samo pitanje ŠTA radimo, već i KAKO to radimo?
Neki položaji tela su bolji od drugih, to se ne dovodi u pitanje, i to u odnosu na praktičnu korist i efektivnost pri radu. Aleksander je demonstrirao da način na koji koristimo sebe utiče na sve aspekte našeg života. Zloupotrebom sebe pogoršavamo naše funkcionisanje, a iz toga sledi da poboljašnje možemo postići time što ćemo unaprediti način na koji koristimo sebe! Aleksander tehnike nas ne  uči dobrim položajima tela, nego  boljoj upotrebi sebe sa ciljem postizanja većih  rezultata. To će, svakako, rezultirati i boljim stavom.

CELOVITOST BIĆA
Orgazacija našeg fizičkog, emotivnog i inteligentnog je veoma kompleksana. Bitna činjenica koju treba imati na umu, a tiče se ove tri strane (funkcije) našeg bića i našeg postojanja, jeste da mi imamo izbor kada i na koji način da ih iskoristimo. Najveća greška koju pravimo leži baš u neuspehu da napravimo izbor! IZABERIMO DA IMAMO IZBOR! Pri tome, jedini kriterijum kojeg treba da se pridržavamo je to kakav uticaj takav izbor ima na naše funkcionisanje?

Jedan od ciljeva Aleksander tehnike je da omogući uslove neophodne za „prirodno funkcionisanje“ kroz izbalansirano korišćenje energije, tako da svaki deo sistema radi skladno i bude u harmoniji u odnosu na ostale delove. Ovo je zapravo pravo značenje reči „STAV“! Telo je naš instrument za postizanje životnih ciljeva i on može biti neskladan i raštimovan, ili fino naštimovan- izbor je na vama!

PRIMARNA KONTROLA
FM je otkrio da specifična upotreba glave u vezi sa vratom, i glave i vrata sa trupom i ostalim delovima tela, ako je svesno i konsatntno angažovana, potvrđuje, kao što je i on sam pokazao svojim primerom, utemeljenost manira upotrebe sebe kao celine koja kao takva obezbeđuje najbolje uslove za podizanje standarda funkcionisanjan raznih mehanizama organizma i sistema.

On je tu vezu vrata, glave i leđa označio nazivom  „PRIMARNA KONTROLA“ i kroz vreme bio pogrešno tumčen kroz davanje specifičnog okidača za savršen rad celog organizma ako se ovaj deo tela fiksira u pravilnu koralaciju. To jednostavno nije tako! Primarna kontrola je dinamična, aktivna, uvek u procesu menjanja veza koja funkcioniše sve vreme, u boljem ili lošijem odnosu. Kao što smo već rekli, cilj Aleksander tehnike nije u  učenju dobrih položaja tela nego u boljoj upotrebi sebe sa ciljem boljih rezultata a to je će rezultirati i boljim stavom.

Prirodnost i izuzetnost u postojanju i radu Primarne kontrole najuočljivija je u pokretima životinja i dece u ranom uzrastu.

POGREŠNA (NEPOUZDANA) ČULNA PERCEPCIJA
Svako bi želeo da bude u pravu, ali malo ko zastane da razmisli da li je njegovo poimanje dobra, zaista dobro!
Radeći na sebi Aleksander je otkrio da ne može biti siguran da je uradio tačno, odnosno precizno, ono što je pomislio da radi. Bez stalnog monitoringa nad svojim radom, uz pomoć ogledala, teško da bi bio u mogućnosti da se uveri u to. U početku je smatrao da je problem „pokvarene kinestezije“ isključivo njegov, ali kroz rad sa učenicima uočio je da je to univerzalni problem društva uopšte. Naša čula nam šalju informacije o nama samima i svetu koji nas okružuje, ali ako su ona iskrivljena, samim tim će i naši stavovi i pogledi na svet biti takvi. Sa zanemarenom, i vremenski dugo zloupotrebljavanom, unazađenom čulnom percepcijom koju kao takvu prihvatamo kao činjenicu, formiramo svoje standarde dobrog i pravilnog, a to ima direktan uticaj na našu moć opažanja, tumačenja i procenjivanja, i sastavni je deo svake naše misli i dela. Aleksander tehnika unapređuje čulnu percepciju istraživajući „nepoznatu čulnu teritoriju“, radeći na podizanju svesti o nama samima i objektivnim doživljajima, bez naviknutih senzacija kao osnove svega, jednom rečju, dovodi nas u stanje spremnosti da zakoračimo sa one strane navike ako želimo promenu i razvoj.

INHIBICIJA
Dobre stvari se obično dogode spontano !
Čovekovu sposobnost da stane i odloži reakciju na stimulans do trernutka kada je u potpunosti spreman, Aleksander je nazvao inhibicija ( u mnogome se razlikuje od Frjdovog objašnjenja inhibicije). Tokom rešavanja problema sa svojim glasom uvideo je da ne može izmeniti pogrešne navike tako što će raditi nešto drugo umesto njih, već je morao zaustaviti (stopirati) svoje reakcije sa ciljem da dozvoli sebi neki novi vid reagovanja. „STOP“ ne znači ukočenost i sputavanje, nego naprotiv, svesnu odluku da se odupremo naviknutim, najčešće po nas štetnim reakcijama, i prepustimo spontanoj, prirodnoj, obično najboljoj po nas reakciji.

USMERAVANJE
Do bitnosti usmeravanja u procesu rada na sebi, FM Aleksander je došao shvativši da nam je sa godinama prisutnost u datom momentu opadajuća, tačnije da smo od ujedinjenog polja požnje koje smo imali kao deca, stigli do podeljene pažnje.Kod većine ljudi danas, pažnja je podeljena ili preterano na unutrašnjost (na sebe), ili preterano na spoljašnjost (na okolinu). Još jedan korak dalje, možete primetiti podeljenost ili preterano prema prošlosti, ili preterano ka budućnosti. Uviđanjem disbalansa u okviru naše pažnje, i svesno usmeravanje ka uravnoteženju, dovodi do balansa u pogledu kinestezije i prostorno-vremenskom postojanju. 

KRAJNJI CILJ I PUT DO NJEGA
Nije teško uočiti da onog trenutka kada osoba sebi postavi cilj, on dominira njegovom pažnjom. Čovek se nađe u jednosmernoj ulici. Ako ovakav princip preslikamo na naše ophođenje prema telu u svakodnevnim životnim situacijama, u jednostavnom procesu sedanja i ustajanja, na samu pomisao da sednemo, mi bi automatski po navici angažovali mišiće i u narednom momentu bili u položaju kojem smo težili, potpuno nesvesni kako smo to zapravo uradili! Sa težnjom da utiče na navike i i život sa pažnjom suženom i usmerenom samo u jednu tačku, Aleksander se okrenuo putu koji treba da pređemo do ostvarenja cilja, i to na svestan način, izbegavajući modele reagovanja, korak po korak, kroz indirektan odnos prema cilju.

• < Prethodna
• Sledeća >